Poglavlje 1OSNOVNE STVARI U poetku...Zato ono to kaemo nije uvekbitnoKako govor tela otkriva emocije i misliZato ene boljezapaajuSta se doznaje skeniranjem mozgaOtkud vidovnjaci znaju takomnogoUroeno, genetski uslovljeno ili naueno?Neki zajednikikoreniUniverzalni gestoviTri pravila za tano tumaenjeZato se lakodeava da pogreno protumaimoZato je decu lake proitatiMoete li da ihodglumite?Pria iz ivota: laljivi kandidat za zaposlenjeKako dapostanete odlian tuma
Uvodovekovi nokti, rukav na kaputu, izme, kolena na pantalonama,uljevi na kaiprstu i palcu, izraz lica, manete na koulji, pokretisvaka od tih stvarinepogreivo otkriva ovekov poziv. Gotovo jenezamislivo da sve to zajedno ne uspe da prosveti sposobnogistraiitelja, u bilo kojem sluaju. ERLOKHOLMS, 1892.Kao klinac,oduvek sam bio svestan da ono to ljudi kau nije uvek i ono to misleili oseaju, te da je mogue da navedem dru-ge da urade ono to elimukoliko proitam njihova stvarna ose-anja i reagujem u skJadu snjihovim potrebama. U jedanaestoj godini, zapoeo sam svoju trgovakukarijeru prodajui gumene sunere od vrata do vrata posle kole, dabih zaradio za deparac, i brzo shvatio kako da pogodim da li e nekoda kupi od mene ili nee. Kad bih pokucao na vrata, ako bi mi nekorekao da se gu-bim, ali otvorenih ruku, tako da sam mogao da muvidim dlano-ve, znao sam da je bezbedno da nastavim da navaljujemjer, koli-ko god je moda ozbiljno zvuao, nije bio agresivan. Ako bimi neko finim glasom rekao da odem i pri tom upotrebio ispruen prstili zatvorenu ruku, znao sam da je vreme da briem. Voleo sam daprodajem i bio sam odlian u tome. Kao tinejder, proda-vao sam erpei lonce u veernjim asovima, a moja sposobnost da proitam ljudedonela mi je dovoljno novca da kupim svoju prvu nekretninu.Trgovina mi je pruila mogunost da sreem ljude i izbliza ihprouavam, i da na osnovu jednostavnog po-smatranja govora njihovogtela procenim da li e da kupe ili ne. Ovo umee pokazalo se kaoizuzetno korisno za prilaenje de-vojkama u diskoteci. Skoro svakiput sam mogao da predvidim koja e da pristane na ples a koja nee.Udvadesetoj godini, zaposlio sam se kao agent za prodaju osiguranjai potukao nekoliko rekorda prodaje u firmi u kojoi sam radio,postavi najmlaa osoba koja je tokom prve godine na poslu prodalapolisa u vrednosti od preko milion dolara. Ovo do-stignuekvalifikovalo me je za prestini Okrugli sto od milion dolara u SAD.Kao mlad ovek, imao sam sree to su tehnike i-tanja govora tela kojesam nauio kao momi, prodajui Serpe i lonce, mogle da se prenesu uovu novu oblast, a bile su direktno povezane s uspehom koji sammogao da postignem u bilo kom poslu koji je podrazumevao kontakt sljudima.
govor tela alan i barbara piz pdf 12
Veina mukaraca i gotovo polovina ena ne znaju kako izgledaju odvrata nanie.Koliko dobro umete dauoite protivrenosti u govorutela?Ljudi irom sveta postali su fascinirani govorom telapolitiara, jer svi znamo da se politiari ponekad pretvaraju daveruju u ne-to u ta u stvari ne veruju, ili se pretvaraju da sudrugaiji nego to zaista jesu. Politiari provode mnogo vremena naeskiviranje, izmicanje, izbegavanje, pretvaranje, laganje,prikrivanje emoci-ja, pravljenje dimnih zavesa ili ogledala imahanje nepostojeim prijateljima u gomili. Meutim, instinktivnoznamo da e na kraju ipak da se sapletu o protivrene signale govoratela, tako da volimo da ih posmatramo paljivo, oekujui trenutakkademo ih uhvatiti u tome.Koji vas signal upozorava da politiar lazelUsne mu se pomeraju.Za drugi televizijski program, sproveli smoeksperiment u sa-radnji s lokalnim turistikim biroom. Turisti suulazili u biro u potrazi za informacijama o lokalnim znamenitostimai ostalim turistikim atrakcijama. Upuivani su na alter na kojem imse obraao slubenik plave kose, s brkovima, u beloj koulji i skra-vatom oko vrata. Posle nekoliko minuta razgovora, ovek sesagi-njao i nestajao s vidika, kako bi odnekud ispod alteradohvatio nekakve broure. Potom bi, s brourama u rukama, izranjaodru-gi ovek, glatko obrijanog lica, tamne kose i u plavoj koulji.Na-stavljao je razgovor tamo gde je prvi ovek prekinuo.Neverovat-no, ali polovina turista uopte nije primeivala promenu;mu-karci su u dvostruko veem procentu od ena u potpunostipro-putali da primete da se bilo ta promenilo, ne samo upogledugovora tela, nego i injenice da se pred njima pojavilasasvim no-va osoba! Sem ukoliko posedujete uroenu sposobnost iliste na-uili da itate govor tela, po svoj prilici i vi proputateveinu toga. Ova knjiga e vam pokazati ta propustate.Kako smonapisali ovu knjiguVrlo kpnkretnu knjigu ogovoru tela, Barbara i jasmo napisali kori-stei kao osnovu moju raniju knjigu Govortela. Nesamo da smo je znatno dopunili, ve smo ubacili i istraivanja iz
novih naunih disciplina, kao to su evolutivna biologija ievolutivna psihologija, kao i tehnologija poput MRI (magnetnerezonance), koja pokazu-je ta se deava unutar mozga. Napisali smoje tako da moe da se otvara i ita nasumino. Uglavnom se bavipokretima tela, izrazi-ma lica i gestovima, zato to su to stvarikoje morate da nauite ako hoete da izvuete maksimum od susretalicem u lice. Vrlo kpn-kretna kpjig& ogovoru tela pomoi e vamda postanete svesniji ne-verbalnih aluzija i signala i pokazae vamkako da ih koristite da biste efikasnije komunicirali i dobilireakcije koje elite.Ova knjiga tretira svaku komponentu govora telai gestova zasebno, jednostavnim jezikom, kako biste je to lakerazumeli. Meutim, neke smo gestove izdvojili od ostalih upravo zatoda bismo izbegli prekomerno uproavanje stvari.Uvek e biti onih kojiuasnuto podiu ruke i viu kako je prouavanje govora tela samo jojedan nain korienja naunih saznanja u svrhu eksploatacije ilidominiranja drugima kroz i-tanje njihovih tajni i misli. Mi,meutim, smatramo da ova knji-ga tei da vam omogui to bolju spoznajuo komunikaciji s dru-gim ljudima, kako biste bolje razumeli njih, atime i sami sebe. Kad shvatite kako neto funkcionie, lake vam je daivite s tim, dok neznanje i nedostatak razumevanja podstiu strah isujever-je i teraju da stalno kritikujemo druge. Posmatrai ptica nebave se tim hobijem zato da bi ih docnije ubijali i drali kaotrofeje. Na isti nain, poznavanje i umee govora tela slue da svakisusret s drugom osoborii uine prijatnim doivljajem.Jednostavnostiradi, i tamo gde nije drugaije naglaeno, su-bjekat "osoba"(upotreba mukog ili enskog roda) u reenici od-nosi se podjednako naoba pola.
Va renik govora telaPrva knjiga bila je namenjena da bude radniprirunik za trgov-ce, menadere, pregovarae i direktore, ali ovumoete da koristi-te u svim aspektima ivota, bilo kod kue, uizlascima ili na po-slu. Vrlo kpnkretna kpjiga ogovoru telarezultat je vie od 30 godi-na naeg zajednikog znanja i angaovanja uovoj oblasti, a daje-mo vam osnovni "renik" potreban za itanjestavova i emocija. Ova knjiga dae vam odgovore na neka od pitanjakoja su vas najvie zbunjivala u vezi s tim zato se ljudi ponekadponaaju na odreeni nain, a zauvek e promeniti i vae ponaanje. Cinievam se kao da ste oduvekboravili u mranoj sobi i, mada ste odu-vekmogli da nazrete nametaj, slike na zidu i vrata, nikad niste znalikako zapravo izgledaju. Proitavi ovu knjigu, oseaete se kao da steupravo pritisli prekida, upalili svetlo i videli ono to se oduveknalazilo tamo. S tim to sad tano znate ta je to, gde se nalazi i tada uradite u tom pogledu.
Zapadnjacima ovo znai 'dobro', Italijanima 'jedan', Japancima'pet', a Grcima 'steram ti ga'Svi mi poznajcmo nekog ko je u stanjuda, pet minuta poto je uetao u prostoriju punu ljudi, da precizanopis njihovih meu-sobnih odnosa i onoga to oseaju. Sposobnosttumaenja stavo-va i misli ljudi na osnovu njihovog ponaanja inilaje prvobitni sistem za komunikaciju meu ljudima, onaj koji sukoristili pre nastanka govornog jezika.Pre pronalaska radija,komuniciranje se veinom odvijalo pi-smenim putem, preko knjiga,pisama i novina, to je znailo da su i runi politiari i loigovornici, poput Abrahama Linkolna, mogli da imaju uspeha ukolikosu posedovali istrajnost i itakru-kopis. Era radija dala je prostorljudima koji su umeli da barataju govornom reju, poput Vinstonaerila, koji je divno govono, ali koji bi se danas, u vizuelnoj eri,verovatno tee izbono da po-stigne ono to je postigao.Dananjipolitiari shvataju da se politika oslanja na liki po-javu, tako daoni najistaknutiji imaju line savetnike za govor tela koji im pomauda prou kao iskreni, brini i poteni, pogotovo onda kad tonisu.Izgleda gotovo neverovatno da se govor tela, tokom hiljadagodina nase evolucije, aktivno prouava tek negde od 1960ih, te daga je javnost uglavnom postala svesna tek 1978, posleobjavlji-vanja nae knjige Govortela. Ipak, veina ljudi jo uvekveruje da jegovor na glavni vid komunikacije. Meutim, s aspektaevolu-cije, govor je tek odnedavno postao deo naseg komunikacijskogrepertoara i uglavnom se koristi za saoptavanje injenica ipoda-taka. Verovatno je poeo da se
razvija pre 2 miliona godina, da bi pre 500000 godina bio veuglavnom formiran, a tokom tog peri-oda, veliina naeg mozga seutrostruila. Pre toga, govor tela i zvuci koji su se proizvodili ugrlu bili su glavni naini saoptava-nja oseanja, a to je sluaj idanas. Meutim, budui da se usred-sreujemo na rei koje ljudiizgovaraju, veinom ne znamo nita o govoru tela, a kamoli o vanostikoju ima u naem ivotu.Na govorni jezik, meutim, priznaje vano mestokoje go-vor tela zauzima u naem komuniciranju. Evo samo nekolikofraza koje upotrebljavamo:Skini teret s grudi. Podigao je nos.Stisnula sam srce. Ponela je teret na svojim pleima. Podmetnuo jelea. Lupi akom o sto. Ispale su mu oi [od divljenja, bola...].Kolena su mi klecala. Zagrizao je. Okrenula jojje lea [zgadena, kadjojje najvie trebala...]. Digao je ruke. Peru ruke odsvega.Zatvarao je oi [pred istinom]. Oi su mu se [konano] otvorile.Poljubi me u dupe.Neke od ovih fraza se malo tee gutaju, alipotapite nas po ramenu, zato to ovde zaista ima stvari kojeotvaraju oi. Ovako odoka, moemo da procenimo da bismo mogli danastavimo daih reamo sve dok vam ne zaklecaju kolena od umora iline okre-nete leda itavoj ideji. Nadamo se da e ove fraze dovoljnoda vas dirnu da biste se priklonili konceptu.U poetku...Glumci izdoba nemog filma, poput Carlija Caplina, bili su pio-niri umeagovora tela, budui da je to bio jedini mogui vid ko-munikacije naekranu. Neije glumako umee klasifikovalo se kao dobro ili loe, uonoj meri u kojoj je ta osoba umela da kori-sti gestove i telesnesignale u komuniciranju s publikom. S po-javom zvunog filma, naneverbalni aspekt glume stavljan je sve manji naglasak, mnogiglumci nemog filma pali su u zabo-rav, a opstali su samo oni kojisu posedovali dobro verbalno i ne-verbalno umee.Sto se tieakademskog prouavanja govora tela, iz perioda pre dvadesetog veka,moda je najuticajniji rad bila Darvinova studija Izrazavanjeemocija kpd ove^a i ivotinja (The Expression ofthe Emotions in ManandAnimals), objavljena 1872, ali su nju uglavnom itali pripadnicinaune zajednice. Meutim, podsta-kla je savremeno prouavanje izrazalica i govora tela, a mnoge Darvinove ideje i opaanja dobili supotvrdu od strane istraiva-a irom sveta. Od tada, istraivai suuoili i zabeleili gotovo milion neverbalnih aluzija i signala.Albert Merabijan, pionir u istraivanju govora tela 1950-ih, utvrdioje da je ukupan uticaj poruke 7% verbalan (samo rei), 38% vokalan(ton glasa, prome-na tona i ostali zvuci) i 55% neverbalan.
2ff7e9595c
Comments